Moj svet

U mom svetu ona sada vlada
Neumorno vredna poput mrava,
Pitam samo gde je pravda
Tišinom mi odgovara.


U danima istim, sivim
Kad od očaja nadu pravim,
Čemu više da se divim
Za kog tada ja da živim?


U noćima dugim, mrtvim
Kada ne znam da te znam,
Kome tada da se molim
Zar ne vidiš da padam?


Zar ne vidiš da sam pao
Dok sam tebi poklanjao
Sve treptaje i udisaje
Moje duše, mojih snova;
Dok sam tebi ostavljao
Blago svih svetova.

Oproštaj

Suza mi kanu,
A u suzi nagoveštaj taj:
Da ja nemam više ranu,
Da će svemu brzo doći kraj.


Ruga mi se ona sada
Pobednica sakatog glasa,
Peva nad morem moga jada -
Beskrajnim morem bez talasa.


Suza mi druga kanu
A u suzi najdraži odsjaj taj:
Ona i ja u poslednjem danu
Oprost i očaj stali u jedan treptaj.


Smeše mi se mrtva lica,
Dolaze mi mrtve misli,
Čujem poj zgaženih ptica
Svi mi snovi davno pokisli.


Suza mi i treća kanu
A u suzi strašni odraz taj,
Pravo me u stomak ganu
Nemah snage ni za vapaj.

Graditelj kule od karata

O veliki rođače, najbliži ujače,
Kupcu crvenog moskviča,
Daira, puške i železnice.
Gde si onda k'o nekada?

Gde si onda i da'l se sećaš
Šta si govorio nekada?

A govorio si mudro satima
Dok smo gledali filmove sa ženom
Dok smo se igrali dedinim aparatima
Dok smo ispijali napitke sa penom.

Govorio si mudro danima
Dok smo zidali sve one kućerine
Dok smo davali poslove variocima
Dok smo malterisali gradske zidine.

Govorio si mudro godinama
Dok smo živeli od rođendana do rođendana
Dok smo se razbacivali parama samo na svadbama
Dok smo k'o sumanuti bežali od bolnica i sahrana.

Gde si onda i da'l se sećaš
Da si se u svoju ljubav kleo
Da si nas ko svoju decu voleo
Da bi nas svagda u svoju kuću primio
Od svakog zla odbranio i najboljim nagradio.

O kako si samo milo besedio,
Kako si se samo slatko junačio,
Kočoperio, naduvavao i na plafon kačio.

Ti si bio svemu dorastao:
Avion da voziš
Kamion da nosiš
Palatu da praviš
Svet da smanjiš.

Ti si znao sve da opraviš i napraviš
I mlado i staro da zadiviš
Veliki majstor svakog zanata
Svemogući brkati čika
Graditelj kule od karata
Poznavalac svakog trika.

I onda kad si nam stvarno zatrebao
Onda - kad si svinjac čistio -
Stari trik si izabrao
Ničega se nisi sećao.

Da si glava a ne rep

Nemam razloga da se jutrima budim
Sve što je bilo moje davno prodano je
Znam da svakim snom sve više ludim
Zatvori se već jednom draga grobnice.


Bilo je dana kada sam lagao sebe
Da će mi nosnice puniti zvezdani prah
Bilo je godina kada nisam znao za tebe
Grobnice draga krala si mi dah po dah.


Bili su tu neki ljudi i neke stvari
I sve je možda i imalo života znak
Ali se radilo o velikoj prevari
Koju su zvali borba za opstanak.


Bio je tu neki osmeh i neka radost
I neke su note pogađale srca nit
Dok me je kradom ganjala propast
koja je trebalo da bude samo mit.


Bio sam glup i lakoveran
Voleo sam neizmerno ceo svet
Dok sam za tebe prikovan
Čekao da ispunim lažni zavet.


Jer predstavila si se tako milo
U taj tren zanemeo sam slep
Tek sada znam šta mi je bilo
Umesto da biram glavu izabrah rep.

Lovac na vaš

Bio si sasvim običan radnik: tegljač, lopatar il' nešto još niže,
A izdavao si se za velikana, nekog ko je od Tita za stepen više.
Imao si plavu uniformu koju ti je žena lickala svakog dana,
I magacinske cipele koje ti je ćerka glancala uz pretnju batinama.
Imao si još i mantil sa zlatnim kopčama, oficirsku kapu i rukavice,
Vozio si zelenog fiću i motore sa korpama a u njima komšijske balavice.


Spavao si svakog popodneva i tada baš niko nije smeo da pisne,
Gledali su te k'o boga upijajući užegli dah sa tvoje krive donje usne.
Pušio si tajno cigarilose i pio si javno pivo u ogromnim količinama,
Gajbe si stalno kupovao pod izgovorom da su namenjene gostima.
Pio si još i kuvanu rakiju, mlado vino, sok od višnje i čaj od lipe,
Sušio meso u pušnicama, mešao čvarke u kazanima pazeći da ne prekipe.


Tebi su rođaci redom donosili sve svinjske prerađevine na kolenima
I kumovi te častili inostranim kolačima i prepariranim divljačima.
Jeo si samo meso i uvek se razbacivao ljućim od ljutih bonbonama,
Predstavljajući se da poznaješ glavne u opštinskim i državnim organima.
Izdavao si se još i kao svetski lovac dok si sinu nedeljom trebio vaške,
Kupio si dvogled, fotoaparat i vazdušnu pušku kako ne bi dobio zauške.


Bavio si se proizvodnjom džempera koje si prodavao po pijacama i vašarima,
Ljubomorno si čuvao mašine, predivo i dugmad osiguravajući sve katancima.
Krio si pare po baštama, lepak i pumpu po sefovima, alat i selotejp po ćupovima...
Prvi si kupio radio i televizor, uveo telefon i ćaskao samo sa uspešnima.


A onda jednog dana, kad si se vraćao iz Rupe, gde si kradom uz piće ubijao sate,
I kao nosio kosu, vodio kozu i gurao kolica sa izrazom lica najvećeg mudraca,
Na čelu ti se crvenim slovima ispisalo da su te pritegle kamate,
Iz baburastog nosa ti je frktalo da nisi u stanju da isplatiš sve rate,
Te da usled toga ne možeš biti ništa više do još jednog u nizu pajaca:
Kome su ruke do guše u svinjskoj krvi i koji nikad ni u čemu nije bio prvi,
Kome su noge do pasa u ljudskom bolu i koji nikad nije imao gospodsku rolu;
Već je bio samo nosač uglja u postaji gde su radili komunjarski crvi,
Gde od promaje smrti sve vrvi,
I iskompleksirani mužjak koji nikad nije video svoju ženu golu
Jer je morao da pokrije oči dok su ga drugi obukli u slavonskog lolu.

JUČE, DANAS I SUTRA

Juče još na izvoru odabranih pih,
Među bogovima drevnim bih.
Zvezde mi sve naklonjene,
Sreća mi se uselila u gene,
Letim, verujem, pevam,
Živim ono što snivam.


Danas još ima nade pomislih,
Dok osmehom suzu skrih.
Tvoje reči dvosmislene
Čine da mi srce vene,
Ponirem, verujem, kličem
Dok duševno dno dotičem.


Sutra još jedno ja hteo bih,
Al’ moj je glas suviše tih,
Samo crvi oko mene
I tek po neke sene
Duha prognanog
Srca prostreljenog
Čela probodenog
Mozga prolupalog
Tela progorelog
Lica progonjenog
Talenta prosutog
Projekta propalog
Života propuštenog
Života promašenog
Za tebe proneverenog
Za tebe i za tobom prolivenog.

NESTANAK

Kad sve sručeno je na sve ono sanjano,
Udari strujni meni neosetni
Udari gromni meni neprimetni,
A face tvoje još rane mi sole
A pretnje tvoje ipak bole –
Nema me.


Kad sve bačeno je na sve ono uzvišeno,
Ubodi sečiva silno željeni
Ujedi zveri stalno gošćeni,
A glas tvoj u srce probada
A pogled tvoj razara –
Nema me.


Kad sve prosuto je na sve ono voljeno,
Ugrizi otrovni meni lekoviti
Ugrizi smrtni meni daroviti,
A dah tvoj deo po deo otkida
A dodir tvoj nepovratno ubija –
Nema me.


Jer tvoje su maske redom sve popadale
I svi ste u svemu zajedno od iskona
Meni su samo neke male
Iskre od ničega dopale
Tek tol'ko da se kaže
To je nekad bila ona.

Saputnik

Izgnan od svih
Prognan od svega
Lutam gradom
Sa nožem u utrobi
Ne osećam bol
Samo beskraj očaja
Tragove moje krvi
Uklanjaju perači
Istoga časa
Efikasna služba
Beznadežan slučaj
Ostajem neprimetan
I vruć
Zašto još nisam mrtav
Čemu vam služim
Raštimovan
Raskomadan
Rasut
Sa svetskim teretom na leđima
Sve sam kontejnere obišao
Pod svim nadvožnjacima bio
Proterali me beskućnici
Kamenovale skitnice
Prodali prosjaci
Nigde ne pripadam
Nigde se ne uklapam
Pogrešno vreme
Pogrešno mesto
Izgnan od svih
Prognan od svega
Lutam ulicama
I vremenskim hodnicima
Dan jednako noć
Kasno za pomoć
Ni smrt me neće
Kapljice moje krvi
Pijuckaju insekti
Uživancija i zujanje
Na svim nivoima
U svim kućama
Posle moje propasti
I vašeg trijumfa
Ipak me boli
Prevaren sam
Verovao sam
Dao vam snove
Posvetio dela
A vi me zgazili
Još pre početka
Uzeli sve
I više
Ostadoh bez duše
A da to znam.


Izgnani od svih
Prognani od svega
Lutamo vekovima
Ja i nož u mojoj utrobi.

Ne mami mam

Hodam iako stojim u danu mrtvom od bola
Čekaju me na stanici tvojoj ona crna kola.
Pričam iako ćutim u vazduhu ledenom od straha
Posluži svim gostima malo od mog duševnog praha.


Hodam iako ležim u noći otrovnoj od očaja
Čeka me na gozbi tvojoj ona što se zove kao ja.
Pričam iako ćutim u sobi manjoj od groba
Nek svaki gost od mojih ideja po malo proba.


Hodam iako udove nemam.
Ćutim iako šta da kažem imam.


Zabavljajte se u gluposti naučene radosti
Sladite se na mom silovanju prošlosti
Smejte se i pevajte
I sve moje već sutra zaboravite.

Prošlo vreme

Bili su to divni snovi
Bili su to bučni dani
Sad su samo slomovi -
Sati proćerdani.

Bile su to snažne grane
Bile su to zlatne krošnje
Sad su samo obmane -
Kušnje neprestane.

Bila je to bujna mašta
Bila je to budna glava
Sad je samo mrtva bašta -
Stabljika mlitava.

Bilo je to retko stablo
Bilo je to srce hrabro
Sad je samo suvo zlo -
Ni kap dobro.

Bilo je to oko duboko
Bilo je to čelo visoko
Sad je samo toliko -
Mrtvilo široko.
...

Bili su to moji snovi, moji dani,
Sad su samo slomovi i sati proćerdani.

Bile su to moje grane, moje krošnje,
Sad su samo obmane i kušnje.

Bila je to moja mašta, moja glava,
Sad je samo mrtva bašta i stabljika mlitava.

Bilo je to moje stablo, moje srce,
Sad je samo zlo i umorno lice.

Bilo je to moje oko, moje čelo,
Sad je samo hladno telo.

Bili su to moji dani, moji sati,
Kad bih samo znao kako vreme da se vrati.

U pokušaju da postanem Neko, vreme prolazi...

Sad znam da nije do mene
I da ćete me pozvati
Kad vi smatrate da je vreme
Ali teško je mrtvom živeti
I pred svetom glumatati
Ljubav, sreću, ushićenje
Kad ti ni do čega nije stalo
Kad prezireš i veliko i malo
Kad imaš želju da ubiješ
Sve što vidiš
Sve što takneš
Sve što znaš
I ono što ne znaš


Zato pređimo na stvar
Imam samo sebe na dar
Dajem krv, srce i glavu
Sve što umem i znam
I sve sledeće živote
I što god da vam se prohte
Samo da nestanem onako
I to što pre
I to što jače
K'o da me nikad nije ni bilo
Da se nespojivo raspadnem
I nikad više
Sa vama ne sastanem

Prekrasno poimanje
Lajt motiva kiše meteora



Ako sam ikad pametno mislio
Ako sam ikad pametno delao
Ako sam ikad pametno voleo
Ako sam ikad pametno patio

Nek me opije miris ruže vetrova
Nek me začara belina snegova
Nek me zakuje ukus izazova
Nek me ne pušta dar snova.


Ako sam ikad glupo mislio
Ako sam ikad glupo delao
Ako sam ikad glupo voleo
Ako sam ikad glupo patio

Neka mi se dešava ovo što mi se dešava
Neka me onaj tvoj neprestano iskušava
Neka mi se u životu ništa ne rešava
Neka padne moja glava zajedno sa gostima.