Nesporazum


Sve što sam tražio
Nisam ni mrvu dobio.
Sve od čega sam strahovao
Sve me redom pogodilo.

Nisam to tako zamišljao
Niko mi nije tako objasnio
Možda sam se malo i blesavio
Ma ništa loše nisam mislio
A'l ipak sam glavom platio.

Živim u mraku
U stalnom strahu
Ili me grizu
I'l imam krizu...
Gospode dragi jedini
Podari mi tačku svetlosti
Zrnce od zrna svemira
Za šaku nemira
Za tovar batina
Nek je milostinja
Al meni je svetinja.

Obraćaju mi se nevidljivi a čujni ljudi
Čak i oni sami za sebe kažu da su ludi
Prvo razgovaramo mirno i polako
A zatim počinje da bude vidan svako.
Oni se prevrću, crvene, dime, viču...
Ja se trudim da serviram neku priču
Dok mi u u utrobi vulkan eruptira
Ruka mi se lepi za dršku revolvera.
Vadim ga lagano, za njih neprimetno
Jedino što mogu da uradim pametno
Da uklonim iz glave dva, tri jadna stvora
I konačno izađem iz sopstvenog zatvora.

Ista priča



Plače mi se koliko sam kriv
Jeca mi se koliko sam glup
Mogao sam biti svetski div
A upao sam u osrednji kalup.


Dani su mi bolni, teški, sivi
Noći su mi duge, suzne, strašne
Čemu više da se stalno isto živi
Čemu više da se služe iste kazne.


Svesno rušim mostove mi trošne
Smelo gazim preko sopstvenoga tela
Čekaju me oni što nikada ne kasne
Zauvek je pesma moja sagorela cela.

TU-PAN




Umirem
A znam da umreti više ne mogu
Gospode
Sva silo svemira, ne muči me
Usliši
Ovom grešniku jedinu molbu
Skončaj
Nepoštenu u svemu borbu
Iščupaj
Nakazu iz korena


Klečim
Pred tvojim visokim vratima
Molim
Sve je u tvojim vlastima
Pogledaj
Na muku meni dodeljenu
Osudi
Moju glupost nenamernu
Presudi
Borbu za mene izgubljenu


Dodeli
Kaznu meni primerenu
Udeli
Sečicu meni namenjenu
Odobri
Dobru staru giljotinu
Ubrzaj
Sudbu davno opevanu
Oprosti
Jednom lakovernom tupanu

NEZNANJE



Više ne znam šta je istina
Ni koji je danas dan
Ni mesec ni godina
Više ne znam ni kako se zovem ja
I kako mi lik u ogledalu izgleda.

Bio sam neozbiljan i nezreo
Sve sam kroz šalu shvatao
Prilike kroz prste puštao
Neznancima sreću činio
Od ranog jutra se kezio.

Onda me stvarno lupilo po tintari
I od tad ne staje da mi zvoni u glavi
Stvarnost se prevrnula za 180 stepeni
Budilnik nonstop trešti blago meni
A tu ne pomažu ni najjači geni.

Više ne znam da li sam muško ili žensko
Ni šta je ljudsko a šta životinjsko
Više ne znam šta volim
Jer sve mi je mrsko
Više nema koga da molim
Jer pao sam mnogo nisko.

Više ne znam šta je istina
Ni koji je danas dan
Ni mesec ni godina
Više ne znam ni kako se zovem ja
I kako mi lik u ogledalu izgleda.

Kao i u svakom vremenu lutam sam svemirom
Sam bez igde ikoga zaboravljen od svakoga
I ova suza što me najstrašnije seća da sam živ
Usamljena zauvek ostaje dok je guta vekova vir.

Danas sam te poslednji put video
A po prvi put si kao slučajno skinula rukavice
Umro sam po stoti put jer te nisam dodirnuo
Sanjajući tvoje uz moje lice.

Danas sam te poslednji put disao
A po prvi put si me pogledala pravo u oči
Svi moji životi izgubili su smisao
Voleo bih ikako ako bi mi smrt mogla doći.

Za život smrtnika sada bih sve dao
Sad kad znam da samo za mene postojiš ti
Ne bih ni jedan jedini tren razmišljao
Celu bih večnost odbacio i predao se tebi.

Zamišljam titrali bi naši atomi skladno
Sjajniji od najsjajnijeg zvezdanog neba
Po nama bi se upravljalo svetsko klatno
A za život nam ne bi trebala ni kora hleba.

Hranila bi me dodirom i mirisom
Pojila bi me pogledom i osmehom
Na samo našem oblaku carskom
U samo našem vazduhu rajskom.

Kupao bih se u tvojim očima
Plesala bi na mojim usnama
Snivao bih na tvojim grudima
Letela bi na mojim rukama.

...
Ovde ću da stanem
Uzeću te mislima
Imam te na prstima
Mirišeš pod noktima

Po ručku od ljubavi
Utrobu mi raspori
Ti sve sama odradi
Ne osvrći se i idi.