NEZNANJE



Više ne znam šta je istina
Ni koji je danas dan
Ni mesec ni godina
Više ne znam ni kako se zovem ja
I kako mi lik u ogledalu izgleda.

Bio sam neozbiljan i nezreo
Sve sam kroz šalu shvatao
Prilike kroz prste puštao
Neznancima sreću činio
Od ranog jutra se kezio.

Onda me stvarno lupilo po tintari
I od tad ne staje da mi zvoni u glavi
Stvarnost se prevrnula za 180 stepeni
Budilnik nonstop trešti blago meni
A tu ne pomažu ni najjači geni.

Više ne znam da li sam muško ili žensko
Ni šta je ljudsko a šta životinjsko
Više ne znam šta volim
Jer sve mi je mrsko
Više nema koga da molim
Jer pao sam mnogo nisko.

Više ne znam šta je istina
Ni koji je danas dan
Ni mesec ni godina
Više ne znam ni kako se zovem ja
I kako mi lik u ogledalu izgleda.