Obraćaju mi se nevidljivi a čujni ljudi
Čak i oni sami za sebe kažu da su ludi
Prvo razgovaramo mirno i polako
A zatim počinje da bude vidan svako.
Oni se prevrću, crvene, dime, viču...
Ja se trudim da serviram neku priču
Dok mi u u utrobi vulkan eruptira
Ruka mi se lepi za dršku revolvera.
Vadim ga lagano, za njih neprimetno
Jedino što mogu da uradim pametno
Da uklonim iz glave dva, tri jadna stvora
I konačno izađem iz sopstvenog zatvora.